Čokolada nastaje preradom ploda kakaovca ili kakaovog drveta, poreklom iz Južne Amerike. Maje su prve kultivisale kakaovac i koristile kakao napitak kao čudesan jer je osvežavao i ratnicima davao magičnu snagu i izdržljivost. Španski osvajači doneli su čokoladnu masu iz Južne Amerike u Evropu u 16. veku. Zaslađene varijante kakao napitka koje su koristili južnoamerički narodi ubrzo su postale popularne u krugovima evropske aristorkatije. Ipak, jestiva čokolada je relativno skoro pronađena - početkom 19. veka, i to kada su švajcarski poslastičari dodali mleko u čokoladu. Tako je nastala mlečna čokolada.

O čokoladi postoji puno različitih mišljenja. Naučnici su se, nakon niza proučavanja, usaglasili da je - čokolada zdrava za naše telo. Nama pak preostaje jedino da dokučimo šta čokoladu čini tako neodoljivom.

U čokoladi se krije više od 400 hemijskih spojeva među kojima su i psihoaktivne supstance - kofein, teofilin, serotonin, triptofan i anandamid. Zato neki stručnjaci čokoladu nazivaju i "psihoaktivnim koktelom", jer sadrži male količine anandamida, koji je, uslovno rečeno, sličan "unutrašnjem" kanabisu. Ipak, da bi se njime izazvala prava zavisnost, trebalo bi pojesti oko 12 kg čokolade, što je (gotovo) nemoguće. Ipak, "čokoholici", tj. zavisnici od čokolade, neosporno postoje, mada je njihova zavisnost posledica stečenog ponašanja i kulturoloških, a ne hemijskih razloga.

Čokolada u mozgu izaziva i izlučivanje endorfina, koji dalje izaziva osećaj prijatnosti i zadovoljstva. Pojačano izlučivanje endorfina smanjuje osetljivost na bol, čime se može objasniti blagotvorno delovanje čokolade na bolove neposredno pre i za vreme menstruacije.

Kakao u crnoj čokoladi sadrži fluvanoid, supstancu koja utiče na smanjenje "lošeg" holesterola u našem telu. Fluvanoidi, naime, smanjuju rizik od formiranja ugrušaka u krvnim sudovima, a samim tim i rizik od srčanog napada. Takođe, oni imaju i svojstva antioksidanasa, što znači da štite telo od slobodnih radikala i tako usporavaju starenje. Početna ispitivanja na Harvardu pokazala su da su ljudi koji su konzumirali čokoladu u proseku živeli godinu dana duže od onih koji je nisu konzumirali.

Čokolada se oduvek smatrala afrodizijakom, čak se pričalo da ju je i Kazanova koristio u svojim zavodničkim poduhvatima. Čokolada, zapravo, na izvestan način podstiče stvaranje i aktivnost feniletilamina, poznatog kao love chemical (ljubavna hemikalija). Feniletilamin se prirodno stvara u mozgu - posebno zaljubljenih - i pretvara u dopamin u "centrima zadovoljstva", odgovornim za doživljavanje orgazma.

Čokolada sadrži gotovo 30 posto masnoća i šećera, što je čini nepopularnom u ishrani, mada da se pri tom zaboravlja da sadrži i mnogo polifenola, snažnih antioksidanasa, kao i obilje magnezijuma i bakra.

Čokoladu prate i neke zablude, na primer, da izaziva karijes i akne. Kada je reč o karijesu, japanski naučnici otkrili su da kakao sadrži izvesni antibakterijski agens koji sprečava truljenje zuba. Naravno, niko ne spori visok procenat šećera u čokoladi koji je neprijatelj zdravih zuba i sprečava povoljna dejstva pomenutih agenasa. Kad je reč o aknama, većina dermatologa saglasna je da čokolada ne utiče na njihov nastanak, niti ga pospešuje.

Pa ipak, ne zaboravite da je zdravo samo umereno konzumiranje čokolade! Naravno, misli se na pravu čokoladu, načinjenu od kakao putera, a ne na brojne imitacije pripremljene od loših masnoća. Današnje čokolade sadrže mali procenat prave čokolade, a puno šećera i drugih manje zdravih sastojaka. Zato jedite čokoladu, ali imajte meru! Nudimo vam recept za toplu čokoladu.

NAČIN PRIPREME
Za pravljenje tople čokolade (250 ml) potrebno je oprati vrelom vodom jednu pomorandžu, izrendati koru pomorandže za 1/2 kašičice, preseći pomorandžu napola i ispasirati jednu polovinu. Izdrobiti 40 grama gorke čokolade. Izvaditi srž iz 1/2 štangle vanile. Seckanu čokoladu, 200 ml mleka, sok i koru od od jedne pomorandže, 1/2 štangle vanile i srž staviti u lonac i grejati uz stalno mešanje, sve dok se čokolada ne rastopi. Štanglu vanile i čokoladno mleko sipati u vatrostalnu posudu. Po želji garnirati šlagom, mrvljenom čokoladom i korom od pomorandže. Sipati u šolje i služiti toplo.

Zašto nas čokolada zasiti?


Zato što sadrži mast koja se sporo vari i stvara osećaj sitosti. Sadrži dosta šećera koji su energetska injekcija. Sadrži i gvožđe koje pomaže transport kiseonika u mozak, što povećava budnost. Na mom fakultetu je omiljena/omrznuta, zavisi kako gledate na stvari, bila stroga profesorka koja je savetovala studentima da na ispit ponesu čokoladu. Ispit se polagao pismeno i trajao četiri sata, ako se dobro sećam i sve bi u nekom trenutku uhvatila kriza i zamor i mozak više nije hteo da sluša. To je onaj trenutak kad počnete da gledate šta ko radi u amfiteatru, ko sa kim priča, ko prepisuje, i za tili čas vam prođe pola sata dragocenog vremena. E, tad treba uzeti parče čokolade.

Čokolada sadrži i kalcijum, koji pomaže mišićne kontrakcije uključujući i srčani mišic i podstiče enzimsku aktivnost u telu.

Sadrži supstance pod imenom alkaloidi - gorke supstance sa jakim delovanjem na organizam. To su teobromin i kofein. Teobromin stimuliše bubrege, kofein mozak. Čokolada sadrži oko 1/4 količine kofeina koja se nalazi u jednoj šolji kafe. Nije puno, ali ne treba preterivati ni sa čokoladom.

Zašto možemo postati zavisni od čokolade?


Pa dobro, to nije zavisnost opasnog karaktera, čak i nije prava zavisnost, ali činjenica je da nas nešto tera da jedemo čokoladu, posebno u određenim situacijama. Postoji mogućnost da je to nešto supstanca koja se zove fenil-etil-amin. Ona se ubraja u takozvane endorfine. Recimo da endorfini popravljaju raspoloženje, to su supstance koje su normalno prisutne u mozgu. Poznato je da je nivo ove supstance povišen u mozgu kada smo zaljubljeni. Verovatno se zbog toga kad nam je slomljeno srce utapamo u čokoladi (bar žene; muškarci, čini mi se, preferiraju alkohol).

Put do čokolade počinje sa zrnom kakaa koji raste u toploj i vlažnoj klimi. Bere se i prži pa mrvi u "čokoladni liker". Termin navodi na krivi zaključak, jer zapravo radi se o krutoj i još uvijek nezaslađenoj tvari. Od ovog trenutka kreće se sa dodavanjem šećera, arome, emulgatora i dodavanjem ili oduzimanjem kakao maslaca, tj. prirodne masnoće kakao biljke.

Svijet čokolade dijeli se u:

Čokolade za kuhanje:

Ako na čokoladi ne stoji uputa da je namijenjena i za direktnu konzumaciju i za kuhanje, ova se vrsta koristi isključivo za izradu kolača. Iako ima intenzivan okus najvjerojatnije ima manje kakao-maslaca i ne tako finu teksturu kao neke druge čokolade. Zato sačuvajte je samo za recepte u kojima će se miješati s drugim sastojcima.

Kako prah:

Ako se radi okusa tretirao lužinom kakao prah se pripremio na nizozemski način. Mnogi kuhari preferiraju upravo ovako pripremljen kakao prah i koriste ga za sve moguće namjene uključujući kuhanje, pečenje, zamrzavanje ili spravljanje čokoladnih napitaka. Prah se može koristiti i umjesto čokolade za kuhanje ali u tom slučaju jedna žlica maslaca i tri žlice kakao praha dolaze na svakih 30 g tražene čokolade. Ako imate samo kakao prah koji nije pomiješan s lužinom majstori kuhinje preporučuju dodavanje male količine sode bikarbone.

Couverture: (za prekrivanje)

Riječ je o jednoj od najkvalitetnijih čokolada. Najboljoj za spravljanje slastice poput bombona i slastica koje se modeliraju jer visok postotak masnoće čini je vrlo podatnom za topljenje i modeliranje. Koristi se za sve namjene uključujući i direktnu konzumaciju, ali visoka cijena čini je ekstravagantnim izborom za jednostavne kolače.

Obogaćena čokolada:

Ponekad je koriste umjesto skupe couverture. Sadrži veliku količinu biljne masti kao dodatak ili nadomjestak kakao maslacu. Može biti jako dobra za prekrivanje, ali prije kupnje radije kušajte jer neke imaju okus sličniji vosku nego čokoladi.

Obična ili čokolada za jelo:

Ona je obično neprikladana za spravljanje kolača, no neke čokolade posebno iz Švicarske i Belgije imaju veći postotak masnoće pa može poslužiti umjesto couverture.

Općenito, što je čokolada tamnija sadrži i više "čokoladnog likera" - od 100 posto u čokoladi za kuhanje do 10 posto u mliječnoj čokoladi. Prava čokolada sadrži kakao maslac, dok inferiorni produkti sadrže druge biljne masti.

Bijela čokolada?

Jer ne sadrži ni jedan dio kakao zrna izuzev masnoće bijela čokolada i nije čokolada. Ali za ljubitelje bijele čokolade argumenti su zanemarivi. Ipak oprez, na etiketi mora pisati da je masnoća unutar slatkiša ipak kakao maslac. U suprotnom, kupit ćete nešto što sadrži šećer, biljna ulja i umjetnu aromu čokolade.

Na koncu pustite neka vas vodi vaš okus i ukus no ako želite potpuni užitak pri izboru čokolade treba upotrijebite i malo mozga.

Koliko je stara čokolada


Otkriće do kojega su došli znanstvenici pokazuje da je ovisnost o čokoladi 1000 godina starija nego što se do sada pretpostavljalo.

LONDON - Ljubav prema čokoladi razbuktala se prije otprilike 2600 godina, kad je drevni narod Maya u glinenim loncima počeo pripremati napitke od kakaa, tvrde američki znanstvenici iz tvrtke Hershey Foods iz Pennsylvanije i teksaškog sveučilišta u Austinu.


"Prisutnost kakaa u posudama pronađenim u Colhi pokazuje da je riječ o dokazima koji su gotovo tisuću godina stariji od onih iz Rio Azula (drevnoga grada Maya)", rekao je Jeffrey Hurst iz tvrtke Hershey Foods za znanstveni časopis "Nature".

Znanstvenici su analizirali talog iz posuda pronađenih na arheološkom nalazištu u Colhi u sjevernom Belizeu i otkrili da sadrži tragove teobromina, spoja kojega ima u biljkama kakaa.

Oni pretpostavljaju da su te posude služile za prelijevanje mješavine kakaa kako bi se stvorila gusta pjena koju su Maye posebno voljele.

"Sad znamo da Maye imaju dugu, neprekinutu povijest pripremanja i konzumiranja tekuće čokolade od vremena prije otkrića Amerike i
kroz cijelo razdoblje španjolskih osvajanja", dodao je Hurst.

Postoje četiri osnovne vrste čokolade:


Gorka čokolada - mora da sadrži bar 34% kakao mase. Danas se proizvodi i čokolada sa 60, pa i 70-80%.
Čokolada za kuvanje i prelivanje - Ona mora da sadrži bar 34% kakao butera, što je mast, a ne kakao masa. Zahvaljujući tako velikom procentu masti, moguće je preliti kolače jako tankim slojem.
Mlečna čokolada - iako je najpopularnija, nije tako kvalitetna. Dobra će imati 40% kakao mase, a uglavnom je taj procenat negde do 20. Masovno se proizvode, sadrže i do 50% šećera i vrlo često je skup kakao buter zamenjen biljnom mašću, a sadrže i veštačke arome.
Bela čokolada - to u stvari i nije čokolada. To je kakao buter kome je dodat šećer, veštačka aroma i mleko.

Punjene čokolade

Većina ljudi ne zna šta znače natpisi na punjenim čokoladicama - čime je, u stvari, ta čokolada punjena. Evo nekih objašnjenja:


krem i fondan - mešavina kristala šećera u šećernom sirupu sa voćnim ili drugim ukusima;
croquet - istopljeni šećer sa smrvljenim lešnicima, bademima i sl. ganache - čokolada, maslac, kakao prah;
gianduja - fino usitnjeni lešnici i šećer pomešani sa običnom ili mlečnom čokoladom;
marzipan - istopljen šećer pomešan sa usitnjenim bademom, prekriven običnom ili mlečnom čokoladom;
nougat - mešavina ulupanog belanceta, kuvanog šećera, lešnika i/ili kandiranog voća;
praline - slicne gianduji, ali ne tako fine, grublje strukture i prekrivene čokoladom, dok gianduja to nisu.

Čuvanje

Neprijatelji čokolade su vlaga i povišena temperatura. Na povišenoj temperaturi kakao buter se otopi, pa zatim rekristališe na površini. Ovo ne menja ukus, ali je sa estetske strane jako loše.

Vlaga dovodi do toga da se kristali šećera na površini rastvore, pa zatim rekristališu, što stvara sivkastu prevlaku. Ovo već menja i ukus čokolade i ona više nije tako dobra za jelo. Idealni uslovi za čokoladicu su temperatura od 10-15� C i vlažnost vazduha od 60-70%. Čokolada lako apsorbuje mirise - zato je najbolje čuvati je u zatvorenoj posudi.

Najsladja terapija - cokolada


Najizad su naucnici dokazali ono sto smo svi mi vec odavno znali - cokolada je zdrava za nase telo. Iako se cokolada vezuje za devojke i za njihove depresije, nije uopste tajna da i muskarci uzivaju u carima cokolade.
Kada kazem cokolada, ja ustvari vise mislim na crnu cokoladu, jer je upravo ta cokolada bila tema istrazivanja raznih grupa naucnika, ciji su radovi dokazali da je crna cokolada zdrava za nase telo. Kakao u crnoj cokoladi sadrzi fluvanoid, supstancu koja je i zasluzna za pomalo gorak ukus ove crne cokolade, ali kako studije kazu, i za smanjene "loseg" holesterola u nasem telu.
Na osnovu mnogih drugih istrazivanja doslo se do zakljucka da cokolada mozda ima i efekte slicne aspirinu. Doktori sirom sveta preporucuju svojim pacijentima da kada predju svoje kasne cetrdesete pocnu sa uzimanjem po jednog aspirina dnevno, jer aspirin smanjuje rizik od srcanog napada. Zahvaljujuci fluvanoidima mnogi smatraju da i cokolada mozda ima ovakva svojstva. Fluvanoidi smanjuju rizik od formiranja ugrusaka u krvnim sudovima, a samim tim i smanjuju rizik od srcanog napada. Takodje, oni imaju i svojstva anti-oksidanta sto znaci da sitite telo od slobodnih radikala (supstanci koje se svakog dana stvaraju i ostecuju celije u nasem telu), i tako usporavaju starenje. Fluvanoidi se takodje mogu naci i u grozdju(citaj vinu), cajevima, jabukama, jagodama itd.
Naravno, samo je umereno konzumiranje cokolade zdravo. Nemojte misliti da sada mozete da trknete do prve prodavnice i pojedete tonu cokolade, i samim tim izbegnete sve bolesti ovoga sveta.
Ako je ovo tacno onda bi to znacilo da su alkoholicari koji piju karton vina dnevno najzdraviji ljudi na svetu (a ovamo im jetra moli za pomoc). Danasnje cokolade sadrze mali procenat prave cokolade, dok je sve ostalo secer i drugi manje zdraviji sadrzaji. Budite pametni, i ubacite u svoju ishranu malo cokolade, ali uz to i dosta povrca i voca koje takodje sadrzi tonu znanih i neznanih supstanci koje ce vam mozda nekada i spasiti zivot. Naravno, sve te zdrave obroke zalijte casom dobrog vina.

Tajna se krije u ekstratu ljuske kakaovca COKOLADA JE ZDRAVA ZA ZUBE !!!

Iako je ozloglasena kao najgori neprijatelj zdravih zuba, cokolada bi mogla stititi od karijesa, tvrde naucnici. Tajna se krije u ekstraktu ljuske kakaovca, koju proizvodaci uglavnom - bacaju...

Ekipa istrazivaca na Sveucilistu Osaka u Japanu otkrila je aktivni sastojak u ljusci zrna kakaovca koji ubija bakterije u ustima i sprecava nastanak karijesa. Problem je sto proizvodaci cokolade ljuske uglavnom bacaju.

Karijes nastaje kad bakterije vrste Streptococcus mutans stvore ljepljivu molekulu glukana. Glukan pomaze bakterijama da se zakace za zube i proizvedu naslage plaka. U tim naslagama bakterije pretvaraju secer u kiselinu koja nagriza zubnu caklinu. Kad su istrazivaci stavili ekstrakt ljuske kakaovca u kulturu bakterija Streptococcus mutans, proizvodnja glukana je odmah stala.

Pokusni stakori koji su dobijali ekstrakt za tri su mjeseca imali samo sest karijesa iako su jeli velike kolicine secera. U kontrolnoj skupini stakori su u isto vrijeme dobili prosjecno 14 karijesa.

Naucnici smatraju da bi se ekstrakt ljuske kakaovca mogao upotrebljavati u zubnoj pasti ili vodici za ispiranje usne supljine, i dodavati se cokoladi. No, britanski stomatolozi upozoravaju da je jedini put do zdravih zubi dobra dentalna higijena i redovna posjeta zubaru.

Omiljena hrana - čokolada


U večitoj borbi sa kilogramima mnoge žene se, u manjoj ili većoj meri, odreknu čokolade. To je tako tužno - čokolada je lepa, ukusna, prijatna, ukratko, čokoladna. Teško je i neprijatno odustati od nje (osim, naravno, ako spadate u one koji ionako ne vole slatkiše, ili ne vole čokoladu). Dobra vest: ne morate se odreći čokolade ni njenog božanstvenog ukusa. Ne, nećete se ugojiti od toga, bar ne ako čokoladu budete tretirale s poštovanjem i dodelile joj mesto koje joj zaista pripada: pun obrok, a ne samo usputna grickalica.

Šta to konkretno znači? Nemojte čokoladu jesti na brzinu, krišom - tako ćete em smanjiti uživanje u čokoladi, em ćete uneti jako mnogo kalorija. Umesto toga, tablu čokolade usitnite i poslužite sebi na tanjiru, kao što biste to uradile da je u pitanju pečenje sa krompirićima. Možete je ukrasiti lešnicima, bademima, kikirikijem ili pomešati sa integralnim žitaricama (njihova vlakna će vam pospešiti varenje). Pazite da ovom već visokokaloričnom obroku ne dodate "nevidljive kalorije" - u prevodu, nemojte uzeti sok, već nezaslađen biljni čaj (jasmin ili metvica su dobra ideja, jer čiste organizam). Uživajte! Energetski, poješćete kompletan ručak, plus, čokolada je zaista veoma hranljiva.

Ako ipak prečesto posežete za čokoladom kao za grickalicom, i tome ima leka - i to čokoladnog leka. Radi se o tome da odredite sebi jedan "čokoladni dan", kada ćete jesti samo čokoladu i proizvode od čokolade. Evo predloga za dnevni meni.

Za doručak možete uzeti tablu od sto grama čokolade s pirinčem (ili lešnicima ili bademima), ili jednu "toblerone" od sto grama, plus neki napitak bez šećera (nezaslađen čaj, ili kafa sa veštačkim zaslađivačem, ili "koka-kola lajt"). Za ručak, toplu čokoladu (oko jedan i po decilitar), plus dve kašike integralnog muslija, plus jednu kesicu "M&M" bombona. Topla čokolada podstaći će varenje, musli će podstaći čišćenje, a kikiriki iz bombona će vam obezbediti potrebnu dozu vitamina E.

Što se večere tiče, uzmite pola table (one od 100, a ne od 300 grama) čokolade s bademima, lešnicima ili pirinčem, ili 50 grama čokoladnih dražeja, plus jednu čašu belog vina ili nezaslađen čaj od jasmina. Do kraja dana, vaš organizam biće toliko zasićen čokoladom da vam bar neko vreme neće biti nikakav problem da je ne grickate između obroka. Kad vas ponovo uhvati napast, organizujte još jedan "čokoladni dan" - i tako kad god je potrebno (pod pretpostavkom, naravno, da to ipak ne radite svakog dana).

Uživajte u čokoladi!

ISTINE I ZABLUDE O NAJOMILJENIJOJ POSLASTICI


Zbog velikih količina magnezijuma i mikrokoličina serotonina pomaže i u smirivanju ženske nervoze

Čokolada ima dugu istoriju , koja seže čak do drevnih Maja. Oni su prvi koristili plodove drveta Theobroma cacao (u prevodu: hrana bogova), koje raste u kišnim šumama Amazona, za prvoklasan, ukusni napitak - kakao.
Bila je to gusta tečnost bogatog ukusa, a spravljali su je tako što bi kuvali i mleli plodove kakaa i nakon toga tu smesu u vodi mešali sa sojom, vanilom i čilijem. Bila je dostupna samo odabranima i smatrala se hranom bogova. Posredstvom trgovaca, čokolada je dospela i u Meksiko, gde su je Asteci s oduševljenjem prihvatili. U 15. veku, otkrićem Amerike, otkriven je i slastan napitak. U Evropu je vest doneo slavni pomorac Kristofer Kolumbo. No, tek je Don Kortez doneo sirovine, kao i opremu potrebnu za izradu čokolade. Evropa je otkrila božanstveni napitak u kojem su više klase američkih Indijanaca uživale vekovima! Španci su odlučili da stvore svoju verziju napitka, izbacili su ljuti čili i dodali cimet i šećer. Prekretnica u proizvodnji čokolade dogodila se kad je holandski hemičar Konrad Van Houten, osmislio hidrauličnu presu pomoću koje je uspeo da ekstrahuje čak 50% kakao putera, koji je dotad plivao po površini čokolade. Tako je dobio masu koju je mogao da melje u prah. Prah je tretirao alkalnim solima da bi se lakše mešao s vodom.
Kasnije su kakao puter topili i vraćali u kakao prah - na taj je način dobijena glatka pasta kojoj se mogao dodavati šećer bez opasnosti da masa postane zrnasta. I čokolada je postala mnogo ukusnija. Zahvaljujući kakao puteru čokolada se onako slasno topi u ustima. Nutricionistički sadržaj čokolade:
Zbog velikih količina magnezijuma i mikro količina serotonina, čokolada pomaže i u smirivanju ženske nervoze tokom mesečnog ciklusa, a i utiče i na podizanje raspoloženja, što je pored neodoljivog ukusa, još jedan bitan razlog zbog kojeg za čokoladom posežemo kad smo u depresiji ili tužni.
Razlikujemo nekoliko osnovnih vrsta čokolade
Gorka čokolada - sadrži minimalno 35% kakao mase. Danas se mogu naći i čokolade sa 70 pa i 80% kakao mase.
Čokolada za kuvanje - obično je gorka i ne onako fine strukture kao čokolada za jelo. To je zbog manje količine kakao putera.
Koverture (čokolada za prelivanje) - Reč je o najkvalitetnijim vrstama čokolade. Takva čokolada mora da sadrži izrazito visoku koncentraciju kakao putera kako bi smesa bila glatka i kako bi se mogla lako oblikovati.
Mlečna čokolada - ono je što najčešće konzumiramo. Postotak kakao mase u takvoj čokoladi u većini se slučajeva kreće do 20%, iako bolje i skuplje verzije sadrže i do 40% kakao mase. Jeftine, masovne verzije sadrže i do 50% šećera, a kakao puter u njima često je zamenjen biljnom mašću, a tu su, naravno, i veštačke arome.
Bela čokolada - u stvari i nije čokolada. Od čokolade sadrži samo kakao puter, kome je dodat šećer, veštačka aroma i mleko, a ako se on zameni biljnim uljem dobijamo proizvod koji s čokoladom nema nikakve veze.
Slatki greh i nije tako grešan kao što se misli, i tako su sladokusci došli na svoje. Uživajmo u umerenim količinama čokolade, kao i u činjenici da na taj način doprinosimo vlastitom zdravlju. Naravno, kao i kod svake namirnice, vrlo je bitno da pazimo na kvalitet onoga što biramo.

Riječ čokolada potječe od astetske riječi xocolatl , što znači «gorka voda». Astetski je vladar Montezuma, vjerujući da djeluje kao afrodizijak, svaki dan pio velike količine nezaslađenog, vrlo gorkog napitka dobivenog iz plodova kakaa. O vrijednosti tog, tada ne baš ukusnog napitka, govori i činjenica da se servirao isključivo u zlatnim pokalima. Čokolada je tradicionalan dar u ljubavi, zamotana sa ružama predstavlja najromantičniji dar koji osoba može dobiti. No je li doista afrodizijak?

Čokolada sadrži tri supstance koje se bi se eventualno mogle povezati sa afrodizijačkim djelovanjem, to su: kofein, teobomin, feniletilamin. Kofein djeluje kao stimulans, teobromin stimulira srčani mišić i živčani sustav, a feniletilamin ima reputaciju - nije potvrđena znanstvenim dokazima - da djeluje kao antidepresiv i utječe na dobro raspoloženje. Kombinacija ove tri supstance potiče Vaše srce da lupa jače, čini Vas poletnim i pomalo nastabilnim na nogama...Možete li ove osjećaje povezati sa onima u ljubavi?

Dar za srce

U posljednje vrijeme često se može čuti o blagotvornom djelovanju čokolade, i to na zdravlje srca. Čokolada - posebice tamna - sadrži antioksidanse i neke flavonoide za koje je utvrđeno da smanjuju rizik od kardiovaskularnih bolesti. Osim toga, oleinska kiselina, mononezasićena masna kiselina koju nalazimo u maslinovom ulju, čini 1/3 masti iz čokolade i zna se da je ta kiselina povoljna za zdravlje srca. U Europi su u sedamnaestom stoljeću čokoladi pripisivali ljekovita svojstva i koristili je za liječenje tuberkuloze, vrućice i gihta, i naravno, za jačanje srca. Rezulatati studije provedene na Sveučilištu u Londonu pokazuju da čokolada može pomoći u borbi protiv različith srčanih i karcinogenih bolesti, te, što je zapravo ironija, može djelovati kao supresor apetita. Istraživači s Odsjeka za biokemiju i molekularnu biologiju, londonskog sveučilišta, pokazali su da bioaktivni nutrijenti u čokoladi mogu zaustaviti rast stanica raka te spriječiti grušanje krvi, čestog uzroka srčanih bolesti. Teobromin, teofilin i kofein, bioaktivne komponente kakaa imaju snažno supresivno djelovanje na apetit, djelujući na centralni živčani sustav tako da smanjuju apetit i stvaraju osjećaj sitosti kod osobe. Tamnija čokolada pri tome je bolja jer sadržava veću količinu kakaa, a samim time i više bioaktivnih nutrijenata. Iz navedenog razloga neki dijetetičari smatraju da je čokolada savršeno rješenje za osobe koje provode dijetu reducirajući broj i količinu obroka, a koje pri tome ne uspijevaju postići osjećaj sitosti.

Da li su istiniti mitovi o čokoladi?

Čokolada uzrokuje akne
Ovaj mit je dugo vremena zabrinjavao adolescente, međutim, hormonalne promjene u adolescentskoj dobi su uzrokom akni, a ne čokolada.

Čokolada ima velike količine kofeina
Čokolada sadrži kofein, ali u jako malim količinama. Npr. jedna šalica čokoladnog mlijeka ima oko 5 miligrama kofeina, dok 150 mililitara kave sadrži oko 115 miligrama kofeina.

Neki ljudi su ovisni o čokoladi
Netočno - iako neki ljudi imaju jače izražen apetit za čokoladu od drugih. Često konzumiranje čokolade može postati navika koja osigurava užitak i mnogo energije, ali samo jedenje čokolade ne može postati ovisnost.

Vrste čokolade

Ovisno o tome što se dodaje u čokoladnu otopinu (ili se iz nje uklanja), dobivaju se čokolade različite vrste i okusa.

- Gorka čolokada je ohlađena, stvrdnuta čokoladna otopina. Nema nikakvih dodataka, a najčešće se koristi kao dodatak kolačima ili ukras. Gorka čokolada mora sadržavati, prema američkim standardima, 50 - 58% kakao maslaca i do 35 % čokoladne otopine

- Slatka čokolada nastaje dodatkom šećera, vanilije, lecitina u gorku čokoladu i mora sadržavati 15 - 35% čokoladne otopine.

- Mliječna čokolada se dobiva dodatkom mlijeka u prahu u slatku čokoladu. Mliječna čokolada trebala bi imati do 12 % mliječne otopine i do 10% čokoladne otopine. Mliječna čokolada je konzumna čokolada i ne koristi su kod pripremanja jela i slastica zbog prisustva mliječnog proteina.

- Kakao se dobiva uklanjanjem kakao maslaca iz čokoladne otopine pri čemu ostaje fini prah. Koristi se i u kulinarstvu, kao dodatak jelima, a pogodan je i za konzumaciju (priprava napitaka na bazi mlijeka). Ovisno o dodanom šećeru, može biti sladak i gorak. Zbog velike sposobnosti upijanja vlage, preporuča se čuvanje na suhom mjestu.

- Tekuća čokolada je komercijalna čokolada pripravljena za potrebe kulinarstva, zbog toga što se ne treba topiti, vrlo je praktična kod priprave različitih jela ili slastica sa čokoladom, no jer je pravljena uz dodatak biljnih ulja umjesto s kakao maslacem, nema karakterističan okus i teksturu čokolade.

- Bijela čokolada nije čokolada u pravom smislu riječi jer ne sadržava čokoladnu otopinu, pa tako nema ni okus čokolade. Umjesto čokoladne otopine i kakaa, bijela čokolada napravljena je iz kakao maslaca, mlijeka, vanilije uz dodatak lecitina i šećera.

I na kraju nekoliko savjeta kako uživati u dobroj čokoladi:

- Čokolada je najukusnija kada se konzumira na prazan želudac. Idealna temperatura za konzumiranje čokolade je između 18 i 20 C. Nikada ne pohranjujte čokoladu u fižider - to će uzrokovati razdvajanje kakaa i stvaranje bijelih mjehurića

- Ukoliko kušate nekoliko različitih vrsta čokolade, uvijek započnite sa onom koja ima najmanje kakaa, to je najčešće mliječna čokolada (izuzev bijele čokolade koja uopće ne sadrži kakao)

- Kada jedete tamnu čokoladu, pustite da Vam se nekoliko sekundi topi u ustima te otpusti svoje prve okuse i arome. Zatim je nekoliko puta lagano prožvačite kako bi se otpustila sekunadarna aroma. Potom pustite da još malo «odleži» u ustima. Na ovaj način ćete osjetiti čitav spektar okusa koji nudi dobra čokolada.