U pripremi bilo kog jela od ribe najčešće koristimo svežu ili smrznutu ribu. U istu svrhu retko upotrebljavamo sušenu, usoljenu ili dimljenu ribu. Pre nego što ribu počnemo da kuvamo, pečemo ili pripremamo na neki drugi način, predstoji nam: umrtvljivanje ribe, odstranjivanje krljušti, čišćenje, pranje, sečenje, filetiranje, dodavanje limunovog soka ili sirćeta i soljenje.
Riba se može umrtviti na tri načina: ili se raspori po trbuhu, ili se ubije, ili zakolje.

Prvi način, pri kome se ribi, pre nego što se raspori, živoj sastruže krljušt i za to joj treba više vremena da ugine, ne samo da je surov nego je, prema tvrdnjama iskusnih ribara, štetan po ukus ribe. Često se događa da se tako umrtvljene ribe pokreću, odnosno da im se trzaju mesnata vlakna i mišići pa čak i pojedini isečeni komadi. Tim trzajima izlučuje se sok iz ribljeg mesa pa se gube hranljive vrednosti.

Drugi način je da se riba udari tupom stranom ovećeg noža ili tučka po rtenjači, odmah gore uz glavu. Tako riba brzo ugine.

Treći i po mnogima najbolji način jeste da se ribi, takođe ovećim nožem, preseče rtenjača odmah iza glave. Tada riba najbrže ugine i u tom slučaju najlakše se očisti krljušt.
Krljušt se čisti tako što se tupim nožem ili alatkama iz specijalnog pribora, koji samo za to služe, a može i raznim školjkama, povlači od repa prema glavi ribe. Ako se krljušt teško odstranjuje, ribu na trenutak treba da glave zamočiti u vrelu vodu u koju se onda ulije i malo hladne vode. Taj postupak omogućuje da se potom krljušt lakše skine. Dok se to obavlja, kako riba ne bi iskliznula iz ruku, treba joj glavu umotati u čistu krpu, pa je tek onda obuhvatiti rukom. Da krljušt ne bi letela unaokolo, najbolje je da se riba stavi u veliku posudu sa vodom i tako pod površinom vode obavi skidanje krljušti.
Sa ribe koja, pak, nije obložena krljuštima nego kožom, kao što je to, na primer, slučaj kod soma, prvo tupim nožem treba sastrugati sluz, ovog puta od glave ka repu, a prethodno celu ribu istrljati solju.
A sa riba kod kojih je koža debela, posebno kod jegulja, najpraktičnije je ribu obuhvatiti čistom krpom, zatim je ubiti udarcem, opseći joj kožu unaokolo vrata oštrim nožem i onda je zguliti.
Kada se riba očisti, bilo od krljušti, kože ili sluzi, povade joj se škrge i makazama odseku peraja. Potom se dobro ispere i tek onda raspori. Rasporena riba ne treba da se pere jer onda gubi mnogo od svog ukusa. Za otklanjanje krvi i čišćenje unutrašnjosti ribe služi riblja četka.
Posle struganja krljušti i sečenja peraja preostaje vađenje utrobe. U tu svrhu, neophodan je špicast i oštar nož čijim se vrhom prvo zaseče otvor ribljeg čmara a onda raseca trbuh sve do glave. Strogo treba paziti da se ne zakači i raseče žučna kesa koja se nalazi blizu riblje glave. Potom se vadi utroba i unutrašnja zgusnuta sukrvica. Ukoliko za potrebe kuvanja ili pečenja ribi ne treba odseći glavu, onda se obavezno odseku škrge. Ako se slučajno ošteti ili pukne žučna kesa, meso ribe biće gorko i uglavnom neupotrebljivo za jelo.
Zatim ribu operemo celu pod jakim mlazom vode a tek posle toga, ako je potrebno, riba se seče na komade. Te riblje komade ne valja dugo držati u vodi jer riblje meso tada gubi sok i hranjive sastojke. Posle pranja i komadanja, ribu treba dobro ocediti i osušiti čistom krpom ili salvetom.
Ako zaželimo da filetiramo ribu, onda je posle već obavljenih predhodnih radnji razrežemo dužinom leđa od glave do repa. Meso odvojimo od kostiju a odsečene polovine režemo po željenoj veličini i razmerama.
U svim pripremanjima, riblje meso treba dobro poprskati limunovim sokom ili sirćetom da očvrsne, jer to mu pomaže da se pri kuvanju ili pečenju ne raspadne. I u pripremi a i u posluživanju ribe, limunov sok doprinosi poboljšanjuukusa bilo kojeg ribljeg mesa.
Soljenje ribe najbolje je obaviti pred sam početak kuvanja ili pečenja, naročito ako je u pitanju pečenje na roštilju.
Ako smo prinuđeni da pripremamo zamrznutu ribu, onda je pre svega treba odmrznuti, na sobnoj temperaturi, zatim je dobro operemo pod tekućom vodom i postupamo kao što smo činili sa svežom ribom: limun ili sirće, soljenje itd.
Zamrznute manje ribe ili filete ne moramo odmrzavati, odmah se kuvaju ili peku.

Uobičajeni načini pripremanja ribe


Zbog svog sastava i nedovoljnog vezivnog tkiva, riba se kuva ili peče znatno brže od svih drugih vrsta mesa. Pri kuvanju ili pečenju, riba izgubi 15 do 20% sopstvene težine.
Riblja mast lagano se topi tokom kuvanja ili pečenja ribe, mešajući se sa sokovima i tečnošću u kojima se priprema. Ukoliko je riba masnija, tada je treba zgotoviti sa minimalnom količinom dodatnih masnoća.
Uobičajeni načini za pripremu riba su: kuvanje, pirjanjenje ili dinstanje, pečenju u pećnici, pečenje na roštilju i prženje. Za jedan od ovih načina opredeljujemo se već prema tome kakvom vrstom ribe raspolažemo, a sve zavisi i od njenog oblika i veličine.

Kuvanje

Kuvamo mnoge vrste riba, cele ili isečene na komade. Najbolje se riba kuva u posebnim posudama sa rešetkastim ulošcima. Ako to nemamo, ribu kuvamo u emajliranim posudama kojima raspolažemo, a čija veličina odgovara potrebama. To posebno važi za kotliće u kojima spravljamo alaske čorbe ili paprikaše, posebno ako to činimo pod vedrim nebom. Ukoliko imamo posude sa rešetkastim ulošcima, onda prvo uljem namažemo te uloške na koje potom stavljamo ribu pa sve to u posudu sa vodom koja tiho vri u poklopljenoj posudi. Čim je riba skuvana vadimo je zajedno sa uloškom i ostavljamo da se ocedi a onda pažljivo vadimo na duguljasti tanjir. Tu ribu, po volji, prelijemo rastopljenim maslacem, margarinom ili bilo kojim sosom pripremljenim u vodi u kojoj smo kuvali ribu.
Tako serviranu ribu okružujemo raznim dodacima. Razume se, vodu u kojoj kuvamo ribu, valja u željenim razmerama začiniti solju, glavicama crnog luka, listovima lovora, limunom isečenim na kriške ili vinskim sirćetom, komadićima celera, zrncima bibera, raznim vrstama zeleni i čašom belog vina. Pre nego čto u tu vodu stavimo ribu sa svim navedenim sastojcima, voda treba da vri bar desetak minuta.

Pirjanjenje ili dinstanje

Budući da riba sadrži dosta vode, možemo je pirjaniti u njenom vlastitom soku, bez obzira na to koje je vrste riba, da li cela ili u komadima. Dok se riba tiho dinsta u poklopljenoj posudi, povremeno i postepeno dodajemo sok od limuna, belo vino ili sirće, pošto smo prethodno zagrejali ulje u posudi u kojoj ribu dinstamo. I u ovom slučaju, soku u kome se riba dinsta dodajemo razne sastojke od zeleni pa nadalje.

Pečenje

Najčešće, ribu pečemo ili na štednjaku ili u pećnici. Manje ribe, komade i filete pečemo na štednjaku u tiganjima raznih veličina i na malo masnoće. Pre nego što počnemo sa pečenjem, masnoću u tiganju dobro zagrejemo. Jedino u tom slučaju riba će pečenjem dobiti željenu svetlo ili tamnije smeđu boju. U pećnici treba peći cele ribe ili oveće komade. Neophodan je rešetkasti uložak koji je iznad dna posude za pečenje. To je neophodno zato što riba sadrži dosta vode pa ako bise pekla na dnu posude to bi u stvari bilo dinstanje a ne pečenje ribe. Riba se neposredno pred pečenje premaže zagrejanim uljem i stavi na takođe premazani uložak. Pečemo je oko 30 minuta a mnogi, pre nego što će riba biti pečena, prelivaju je prelivima po volji, pavlakom, parmezanom i mnogim drugim sastojcima.

Riba na roštilju

Roštilj je idealan za pečenje manjih riba i onih osrednje veličine, kao i za odreske i filete. I kada je posredi pečenje ribe na roštilju, pripremamo je na način na koji to činimo u raznim kuvanjima i pečenjima ribe, jer pripreme ribe iste su i u ovom slučaju.
Roštilj mora biti dobro zagrejan, sa ravnomerno raspoređenim žarom i prethodno premazan uljem. Dok se riba na roštilju peče oko 10 minuta, prevrćemo je i premazujemo uljem, a po želji i prema tome koja je vrsta ribe na roštilju, koristimo grančice ruzmarina, poneku mirisnu travku i slične začine.

Slatkovodne Ribe


Meso slatkovodnih riba osetljivije je nego kod morskih. Treba ga koristiti odmah posle ulova ili kupovine.
U ovom izboru, reč je o vrstama riba koje se uglavnom nalaze u našoj ishrani.


Deverika: meso ukusno, nije masno, ali je puno sitnih kostiju. Krupniji primerci mogu se peći, sami ili sa povrćem. Sitnije se prže ili stavljaju u čorbu.

Grgeč: meso ukusno, nije masno. Veći grgeči prže se u odrescima po volji, a sitniji stavljaju u čorbu.

Jegulja: iako masno, meso je najukusnije kada su jegulje teške oko 1 kilogram. Jegulja se prži, peče na roštilju, marinira.

Kečiga: meso vrlo ukusno i masno. Može se peći i kuvati.

Klen: meso vrlo ukusno ali prepuno kostiju. Sitniji klenovi se prže, krupniji se mogu peći kao što se peče šaran.

Krkuša: meso svetlo, posno i sa mnogo kostiju. Može se pržiti ali je krkuša najbolja u čorbi.

Linjak: meso ukusno ali se teško vari. Može se peći ili pohovati u odrescima.

Lipljan: meso na ceni kao i kod pastrmke, veoma ukusno. Najbolje je kada se prži ili priprema na jedan od načina na koji se postupa sa pastrmkom.

Manić: meso masno, čvrsto, ukusno i ima malo kostiju. Kožu treba skinuti zbog sluzi. Može se pržiti i peći na ražnju.

Mladica: meso vrlo ukusno i jedro. Prži se ili peče u režnjevima

Mrena: meso belo, ukusno, nije masno ali ima mnogo kostiju. Sitnije mrene pržiti, krupnije peći a može se koristiti za čorbu. Glavu mrene baciti.

Pastrmka: meso svih vrsta pastrmki jedno od najukusnijih. Može se pržiti, peći i pripremati na razne načine.

Smuđ: meso nije masno, belo je i ukusno. Mnogi tvrde da je to jedna od najboljih slatkovodnih riba. Kao i pastrmka, priprema se na mnogo načina.

Som: meso masno i ukusno ali teže svarljivo. Što je som mlađi, meso je ukusnije. Priprema se na više načina.

Šaran: meso kao i kod soma, pogodno za čorbe, prženja i pečenja, uz razna povrća i dodatke, pogotovo ako je posredi rečni šaran, takozvani "divljak". Ako je iz ribnjaka, tog "gojenog" šarana treba pre upotrebe držati u čistoj vodi bar 24 časa (naravno živog!) da se odstrani miris mulja.

Morske ribe


Većina od mnogobrojnih vrsta morskih riba koristi se u ljudskoj ishrani. Neke od njih (zubatac, orada, lubin, škarpina) nadaleko su čuvene po ukusnom mesu.


Arbun: meso belo, mekano, ukusno, naročito pred mrešćenje. Manji arbuni se peku, veći prže, peku na roštilju, kuvaju i pripremaju za brodet.

Cipal: meso ukusno ali je sve ređe u upotrebi zbog zagađenih priobalnih delova mora u kojima cipal živi.

Gavun: sitna morska riba ali meso joj je veoma ukusno. Peče se, prži i kuva u ribljoj čorbi.

Gof: meso belo, mekano i najukusnije kada se peče na žaru.

Iverak: meso sočno i pogodno za prženje, posebno za brodete.

Kirnja ili Kernja: manji primerci su sočniji i ukusnijeg su mesa, dok su veći žilaviji. Priprema se na mnogo načina.

Knez: meso belo i izuzetno ukusno ali ima mnogo sitnih kostiju koje pri jačem prženju odmeknu i lako se mogu sažvakati sa mesom.

Kovač: meso belo i mekano. Manji primerci se prže celi a veći u odrescima. Kovač je dobar i za brodet.

List: meso belo i jedno od najukusnijih. Supa od lista smatra se jednom od najboljih. Meso lista priprema se na razne načine a koristi i za brodet.

Lubin: meso belo i mekano, najbolje je kad se peče na žaru.

Raža: meso posno, belo i vrlo ukusno. Najčešće se prži a koristi i kao kuvano.

Orada: najukusnija je pečena na žaru a ništa manje upotrebljiva i na druge načine, kao i za brodete.

Tuna ili Tunj: obično se prodaje u odrescima, veoma ukusnog mesa. Priprema se na razne načine.

Zubatac: meso spada u red najukusnijih, belo je i sočno. Kako god da se pripremi, zadovoljava.

Škarpina: meso belo, nije mnogo masno, jedro i čvrsto. Već prema ukusu ljubitelja ribljeg mesa, priprema se na razne načine.

Saveti iskusnih domaćica


Ma u kakvom sudu da se cela riba priprema, uvek se ona mora smestiti tako da zauzme položej kao da pliva, a to će reći ne porebarke nego potrbuške.


* * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Mnogi iskusni kuvari smatraju da je u spravljanju jela od ribe bolje koristiti prazi luk koji ima tananiji ukus od luka, pa stoga više odgovara ribljim specijalitetima.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Uvek, pre upotrebe limuna, izvadite mu koštice koje često mogu da zagorče mnoga jela od riba.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Ako vam pre upotrebe uvene peršunovo ili celerovo lišće, osvežićete ga ako malo odstoji u mlakoj vodi.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Kada pržite ribu u tiganju, pre nego što celu ribu ili komade prevrćete, podignite tiganj na trenutak da ulje prestane da cvrči, čime se spasavate od uobičajenog prskanja vrelog ulja unaokolo.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Ako nemate pri ruci brašno, za paniranje ribe, u ulupano jaje ulijte kašičicu ulja.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Mnogi su u nedoumici mogu li se na iste načine pripremiti rečne i morske ribe. Odgovor je potvrdan a isto tako se događa i sa vremenom potrebnim za kuvanje ili pečenje slatkovodne ili morske ribe. Jedino je jegulja izuzetak - za nju je potrebno dva puta više vremena.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Često se greši ukoliko se gotova jela od ribe ne poslužuju na zagrejanom posuđu i poslužavnicima.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Ako ribu ili kotlete pre prženja kraće vreme ostavite u mleku, biće ukusniji kada ih uvaljate u brašno i pržite na vrelom ulju ili masti.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Sveža riba može ostati u frižideru i nekoliko dana ako joj u usta stavite sredinu od hleba ili zemičku natopljenu belim vinom i isceđenu. Razume se, reč je o prethodno očišćenoj ribi.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Da riba koju kuvate ostane cela, ostavite je u kesu od gaze i tako uvijenu spustite u proključalu vodu.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Zlatno pravilo: kada kuvate morsku ribu, stavljajte je u hladnu a rečnu ribu u kipuću vodu.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Svežu ribu očistićete znatno lakše nego li ako je ustajala.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Veće komade ribe ili celu ribu, naročito eo oko repa, treba nešto duže peći ili kuvati nego li što se to čini sa manjim komadima, kotletima i filetima.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Riba se lakše može očistiti od krljušti ako se oštrica noža zamoči u pokvašenu so.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Mnoga domaćinstva nemaju specijalan pribor za ribu a zamena je da pored tanjira stavite dve pa i tri viljuške. Nož nije potreban.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Prilikom paniranj, kada celu ribu ili odreske valjamo u brašno, jaja ili prezlu, treba dodati i malo parmezana ili aleve paprike.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Kupljena ili ulovljena riba priprema se odmah ili se čuva u frižideru najviše tri dana. U zamrzivaču može i nekoliko meseci. Odmrznutu ribu moramo pripremiti što je mogućno pre a ni u kom slučaju odmrznuta riba ne sme se ponovo zamrzavati.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Ribu odmrzavamo na vazduhu ili vodi. Iako odmrzavanje na vazduhu može potrajati i 4-5 časova, to pomaže očuvanju vrednosti ribljeg mesa.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Ako ribu odmrzavamo u vodi, temperatura vode ne sme biti iznad petnaestak Celzijusovih stepeni, a u posudu u kojoj je riba voda treba da utiče ravnomerno. Odmrzavanje ribe mlakom ili toplom vodom više je štetno nego korisno.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Ribu solimo blagim trljanjem po površini i to neposredno pred pripremanje. Ako riba stoji dugo posoljena , so izvlači riblje sokove i njene hranjljive sas tojke.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Ukoliko ribu čistimo i režemo na drvenoj dasci pre upotrebe dasku treba preliti sirćetom da time zatvorimo pore drvetu i sprečimo upijanje ribljeg soka i mirisa u dasku. Dasku ispiramo prvo hladnom vodom a onda vrućom i sredstvima za pranje

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Mnogo je ukusnija i bolja riba iz tekuće nego iz stajaće vode pogotovo zato što riba iz stajaće vode za mnoge od nas, ima neprijatan miris. Taj miris u velikoj meri, izgubi se kada se riba stavi u hladnu vodu koju često trba menjati a riba u njoj odstoji desetak časova.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Ukusnija je islađa riba kad je mlečac nego kad je ikrašica. Pri kupovini ribe obratite pažnju: mlečac ima prema repu pljosnat i mek a ikrašica ispupčen i čvrst trbuh. Osim toga, kad se ribi kod repa pritisne trbuh, iz mlečca poteče gusta tečnost nalik na mleko.

Kako prepoznati svežu ribu


Riba uvek mora biti sveža : ustajala je štetna po zdravlje.
Najbolja je kada je kupimo živu, a to se odmah vidi po njenom paraćkanju. I mrtva riba je za upotrebu ali u tom stanju ne sme stajati dugo. Ako su u ribe oči bistre, škrge crvene a peraja kruta, tada je riba sveža i dobra. Ali, ako su joj oči žuze i mutne, škrge blede a peraja mlitava - to je znak da je u dužrm periodu mrtva inije za upotrebu. Krupna sečena riba sveža je i dobra onda kada joj je meso belo, čvrsto i kada sveže miriše. Ako joj je meso žućkasto ili modro i opušteno a pri tom zaudara na blato ili, što još gore, na trulež - znak je da je stara i ustajala, dakle, neupotrebljiva.
Sveža riba, pored sjajnih i bistrih očiju i svetlocrvenih škrga, odlikuje se: čvrstom i elastičnom strukturom ( to ćemo lako ustanoviti kada je pritisnemo prstom a na njenoj površini ne ostaje udubljenje jer se površina odmah izravna), zatim sjajnom i glatkom kožom, sa krljuštima koje čvrsto prijanjaju.

Ko ne zna da pripremi ribu,
neka je pusti da i dalje
pliva!!!


Ne plašite se ribljih kostiju
Mnogi od nas plaše se ribljih kostiju iako znaju koliko je riba hranljiva i neophodna ljudskom organizmu. U tom pogledu, treba znati neka važna pravila:
* Manje rečne ribe ili morske ribe imaju više sitnih kostiju. Ako ih reš-prženjem zgotovimo i dobro sažvaćemo, mogu se pojesti i cele a drugima treba ukloniti samo kičmu i žvakati ih bez ikakve bojazni.
* Iskusni ljubitelji ribljih specijaliteta savetuju da se sitnije i tanje riblje koščice izgrickaju, čime se u organizam unosi neophodan kalcijum.
* Sve veće pržene ili pečene ribe (servirane na tanjiru) treba raspoloviti, izvaditi im kičmu sa rebrima, pa tako ostaje čisto meso koje se može jesti kao što se jede svaka druga šnicla

RIBA I VINO

Riba 'oće da pliva


I pre nego što je onaj Lala, iz poznatog vica, jedući u restoranu ribu, pozvao kelnera i odbrusio mu"Daj brzo to vino, 'oće riba da pliva" - lomila su se koplja oko nesporazuma koje vino najbolje "klizi" posle ove ili one pojedene ribe.
I, kao što se često događa u slučajevima kada se zapodene razgovor na temu u kojoj ima raznih stanovišta i protivrečnosti, jer, u istinu, "svetu je teško ugoditi" - pitanja i odgovora doumljenja u odnosu riba- vino ima tušta i tema. Međutim, ipak postoje neka BESPOGOVORNA PRAVILA, vekovima proveravana promišljena, ispitivana i usklađivana različitim ukusima i iskustvima.

Bela riba, belo vino....

Prvo pravilo:
Belo vino pije se posle bele, crno posle plave.


Drugo pravilo:
I ne samo posle ribe, nego uopšte, posle "dobrih zalogaja", vina možemo piti ovim redosledom:
prvo bela, pa crvena, na kraju crna.
Najpre lakša, teža vina, mlađa vina pre starijih, suva pre slatkih.

Treće pravilo:
Jednostavna jela od ribe ištu - jednostavna vina, obilnija i reprezentativnija jela od jedne ili nekoliko najukusnijih riba (i rečnih i morskih) - plemenitija, odležanija, pogotovo " arhivska" vina, kome se posreći da u njima uživa.

Četvrto, možda i najvažnije pravilo:
Prema određenim jelima od ribe, treba odabrati određeno vino, ili se prema vinu kojim raspolažemo priprema jelo od ribe. U oba slučaja zadatak i misija vina je da osmisli, upotpuni i učini da ostane u dužem sećanju neki od nesvakidašnjih gastronomskih doživljaja, naročito kada su po sredi riblji ručkovi i večere.

U čemu i kako služiti vino
Boce s crnim vinom otvaraju se pre iznošenja na sto jer tako miris i ukus vina (buke) biva izrazitiji. Sve ostale boce otvaraju se neposredno pre upotrebe. Pri vađenju čepa, Boce vina ne smeju se okretati niti tresti.
Čaša za vino nikada ne treba da se puni do vrha i, u svim slučajevima, stoji sa desne strane pri jelu. Belo vino služiti ohlađeno na 8-12 Celzijusovih stepeni a desertna i šampanjska vina za nekoliko stepeni niže.
Crno vino služiti na temperaturi od 12-16 stepeni, a suva crna vina mogu imati koji stepen više. Vino servirati u čašama od ravnog glatkog, tankog i bezbojnog stakla. Po prvilu, čaše sa kraćim nožicama služe za crno vino. Čašu obuhvatiti šakom da se vino malo zagreje i time podstakne njegov miris. Duža nožica je kod čaša za belo, penušavo i desertna vina, da se pri držanju čaše u ruci toplota šake ne prenosi na vino.
Čaše za crno vino treba da su kuglaste i pri vrhu malo sužene.
Čaše za belo vino mogu biti istog oblika kao i spomenute za crno, ali one su potpuno otvorene.
Za šampanjac, isključivo su plitke i široke, ili visoke a uske čaše, iako su u poslednje vreme sve popularnije čaše za šampanjac u obliku cveta lale.

Osobine vina
Stona vina sa geografskim poreklom potiču iz jednog ili dva susedna rejona, od istih ili različitih sorti.

Stona vina bez geografskih porekla spravljaju se od grožđa iste ili različitih sorti, ali iz više raznih rejona.

Vino može biti SUVO, koje sadrži 4-12 grama šećera ali nikako više od 50 grama šećera na litar i SLATKO (DESERTNO), sa većim ostatkom prirodnog šećera i normalnog sadržaja alkohola.