Ukoliko krsna slava pada u mrsan dan, slavski kolač može se mesiti s mlekom, jajima i puterom. Najpre se zamesi kvasac. Ako je kvasac pivski, zamesite ga rano ujutru tako što ćete u jedan manji lonac izdrobiti 30 grama pivskog kvasca, naliti ga mlakim mlekom, razbiti grudvice, dodati malo soli i toliko brašna da se može napraviti retko testo. Šerpu s kvascem stavite na toplo mesto, ali je nikako ne izlažite suviše velikoj toploti, jer bi u tom slučaju kvasac mogao da prokisne, a testo postane crveno.

Dok kvasac kisne, prosejte 1,5 kg brašna, stavite ga u sud za mešenje (ovaj sud, po mogućstvu, upotrebljavajte samo za mešenje slavskog kolača) i kraj šporeta dobro zagrejte. U drugi sud stavite 4 žumanca, 4 kašike šećera, komadić putera, uskisli kvasac, pa sve zajedno dobro izmešajte. Nastružite koru limuna, postepeno dodajte zagrejano brašno, nastavite s mešenjem testa dolivajući mlako mleko i nekoliko kapi osvećene vodice (koju je sveštenik za slavu osvetio) dok se testo ne zamesi. Kada testo u sudu počne da se odvaja i kada po njemu počnu da iskaču klobuci i plikovi, dobro je i dovoljno umešeno. Da bi testo bilo još bolje, za vreme mešenja možete dodavati i po malo rastopljenog putera. Testo pokrijte čistom krpom i ostavite ga da stoji na toplom mestu da bi naraslo. Kada testo napuni sud, znači da je gotovo. Izručite ga na dasku za mešenje i pravite kolač.

Kolač može biti okrugao, u obliku hleba ili u obliku kalupa u kom se mesi, ali važno je da se prekrsti i optoči vencem od upletenih pletenica koje će se narezati malim makazama. Najpre se preko celog kolača stavlja krst (od dva valjkasta komada testa stavljena unakrst).

Zatim se kolač uokviri pletenicom, preko koje se pravi venčić. Venčić se obično pravi tako što se komad testa izvalja, a zatim isecka na manje valjkaste komadiće. Svaki takav komadić se po dužini dvaput zaseče (tako da dobije tri kraka). Ovi komadići se slažu preko pletenice, i to tako da svaki sledeći malo preklopi prethodni, dok se ne uokviri ceo kolač i na taj način dobije venac oko krsta. I venčić i krst se još zaseckaju makazama da bi kolač što lepše izgledao.

Sada se na središte krsta stavlja poskurica - kao tanak hlepčić kružnog oblika. Ona se takođe stavlja i preko venčića, a na završecima svakog od četiri kraka krsta (ukupno pet poskurica).

Ukrasi kolača ne mogu se praviti od kiselog testa, nego se za tu svrhu koristi posno testo, bez jaja i mleka, i od njega se prave ukrasi. Ove ukrase ne treba premazivati jajetom, već ih treba ostaviti bele. Ti ukrasi predstavljaju želje ukućana: ptice (golubovi) predstavljaju zdravlje i veselje (oči ptica prave se obično od kima ili bibera, tj. kim/biber se zabode u testo na mestu gde su oči ptice), grozd označava želju da rod dobro rodi, cveće (ružice) označava lepotu, čistotu, blagi miris duše i želju da deca odrastaju lepa i čista kao ružice, burence - želju da u kući svega ima; tu je i čašica, zatim knjiga itd. Ovi ukrasi stavljaju se u polja između krakova krsta i dovoljno je da se u svakom od četiri polja nalazi po jedan ukras.

Najvažniji ukras slavskog kolača je pečat četvrtastog oblika sa krstom u sredini među čijim je kracima natpis IS HS NI KA (ovaj natpis na grčkom znači Isus Hristos pobeđuje). Za utiskivanje ovoga znaka postoji naročiti drveni pečat (obično se nasleđuje s kolena na koleno i svaka domaćica treba da ga ima, kao i poskuricu). Posno testo se rastanji i u njega se utisne ovaj pečat koji se prethodno zamoči u brašno. Taj znak se nožem iseče po ivici od ostalog komada testa i stavlja se na svaku poskuricu.

U sredinu kolača treba zabosti grančicu osvećenog bosiljka. Ceo kolač treba premazati razmućenim žumancetom, a ukrase ostaviti bele. Umešen i ukrašen kolač zatim treba staviti u rernu i pažljivo peći. Čim se kolač izvadi iz rerne, pažljivo ga odozgo premazati mlakom vodom u kojoj je prethodno rastvoreno malo šećera (da bi spoljna površina kolača bila sjajna) i zatim izručiti na čist tanjir.

Slavski kolač može biti i postan ako krsna slava pada u posne dane. Mesi se na isti način kao i mrsni, samo bez mleka, jaja i putera.

Slavski kolač
½ kg brašna, 2 jaja, šoljica ulja, 20 g kvasca, 2 kašičice šećera, voda, žumance, ulje.

U sud staviti malo mlake vode, udrobiti kvasac, kašičicu šećera pa umešati malo brašna. Ostaviti na toplom mestu da se diže. Kada je kvasac uskisao, dodati brašno, so, kašičicu šećera, jaja i ulje. Zamesiti mlakom vodom. Testo dobro izraditi i ostaviti na toplom mestu da naraste. Testo zatim, premesiti, oblikovati slavski kolač i staviti ga u dublju šerpu. Sačekati da kolač naraste, namazati ga umućenim žumancetom, ukrasiti i staviti ga da se peče.

Testo za ukrašavanje kolača napraviti od brašna, mlake vode i soli. Praviti ukrase po trenutnoj inspiraciji.

ČESNICA
1/2 litra mleka,1 paket kvasca ,2 jajeta,so,brašna prema potrebi (oko 1 kg) zlatni ili srebrni novčić, zrno pšenice, zrno pasulja:)
Priprema
Rastopite kvasac u malo mlakog mleka. Jedno jaje umutite i dodajte kvascu. Posolite i mešajte uz postepeno dodavanje brašna i dolivanje preostalog mlakog mleka da dobijete glatko testo. Kad se testo dovoljno zgusne, počnite da ga mesite. Dobro izmešano testo ostavite pokriveno čistim platnom da naraste. Čim primetite da je počelo da narasta, izručite ga na dasku za mešenje i blago premesite. Testo za česnicu ne treba da naraste potpuno, već samo delimično kao testo pogače. Česnica se i oblikuje kao pogača. Tom prilikom se u njenu unutrašnjost stavlja novac, komadić hrasta, zrno žita i pasulja (zavisno od kraja u kom se sprema). Spustite česnicu u podmazan pleh. Njenu gornju površinu išarajte ubodima male grančice, premažite šare i celu površinu razmučenim jajetom. Pecite u zagrejanoj pećnici dok česnica ne dobije tamnorumenu boju.